БАТТАЛ, Кашмир под управом Пакистана — Мунееб Ур Рехман је био код куће са својом породицом када је минобацачка граната погодила кућу и убила га.
„Једном је погођен у главу, а један комад гранате му је погодио ногу. Било је огромног крвопролића, толико крви је текло унутар куће“, рекао је Назакат Али Кан, Мунеебов рођак.
Батал лежи на пакистанској страни такозване линије контроле, де факто границе која дели спорни регион Кашмира са Пакистаном који контролише једну страну и Индијом која контролише другу.
Исламабад и Делхи у потпуности полажу право на Кашмир, али од прекида ватре уз посредовање УН-а из 1949. они контролишу само његове делове — територије које су међународно признате као Кашмир под индијском управом и Кашмир под управом Пакистана.
Две земље су на ивици рата због потеза индијског премијера Нарендре Модија раније овог месеца да опозове члан 370, уставну одредбу која је дала посебан статус региону Кашмира који контролише.
Кан је за АОРТ Невс рекао да је од Модијевог потеза 5. августа дошло до пораста насиља.
„Овде је постало рутина - људи овде умиру из дана у дан. Можете видети да има више бомбардовања из Индије, има више бораца, има више циљаних убистава са индијске стране“, рекао је Кан.
Да би покушала да угуши сваку насилну реакцију, Индија је ставила регион који контролише на закључавање. Војска патролира улицама, а интернет је затамњен. То је једина држава са муслиманском већином у Индији, што је довело до тога да многи у Пакистану и Кашмиру под управом Пакистана верују да је Модијев потез мотивисан екстремним хиндуистичким национализмом.
Ситуација је постала довољно озбиљна да се Савет безбедности Уједињених нација састао 16. августа како би разговарао о кризи, први пут када се званично састао да разговара о Кашмиру од 1971. године.
У разговору за АОРТ Невс, пакистански председник каже да међународна заједница мора да интервенише јер се то питање не може решити билатерално.
'Колико је година прошло?' пита Ариф Алви. „Може ли свет да остане тих и да настави да гура две стране да разговарају када једна не жели да разговара?“ Верујем да Индија треба да повуче било који амандман који је унела у свој Устав. Мислим да Индија иде путем који је веома опасан, узнемирујући сопствено муслиманско становништво.
Погледајте пуну размену између Хинд Хасана из АОРТ Невс-а и Арифа Алвија, председника Пакистана у наставку.
Овај сегмент је првобитно емитован 21. августа 2019. на АОРТ Невс Тонигхт на ХБО-у.