Руска плутајућа нуклеарна електрана на крајњем северу, названа „Чернобил на леду“, почеће у петак путовање дуго 3.000 миља дуж арктичке обале земље у правцу Аљаске.
И то чини много људи нервозним, посебно након других недавних смртоносних несрећа у северним водама Русије које укључују експериментални нуклеарни хардвер.
Плутајућа нуклеарна електрана, Академик Ломоносов, одлетеће у неке од најиздајнијих и најудаљенијих вода на свету, где лутају масивни санти леда, а ледене олује бљескају и расту.
Путовање почиње баш у тренутку када западни нуклеарни експерти постављају питање да ли је Русија покушала да прикрије кључне чињенице о недавној смртоносној експлозији, за коју се верује да је укључивала прототип крстареће ракете „Скајфол“ коју покреће уграђени нуклеарни мотор.
ПРОЧИТАЈТЕ: Све што знамо о руској нуклеарној ракети „Скајфол“ и тој мистериозној експлозији
Инцидент од 8. августа ставља оштро рефлекторе на руску праксу нуклеарне безбедности у тренутку када њена контроверзна плутајућа нуклеарна баржа почиње да ради.
„Овај пројекат је прилично ризичан“, рекао је Оскар Њаа из фондације Беллона, норвешке непрофитне групе за заштиту животне средине и нуклеарне активности. 'Били смо скептични од самог почетка.'
'Нуклеарни Титаник'
Русија ради на плутајућој нуклеарној електрани деценију и планира да користи своја два уграђена реактора за снабдевање електричном енергијом удаљених нафтних, гасних и рударских операција у руском далекоисточном региону Чукотке.
То је део Русије којим се некада хвалила бивша гувернерка Аљаске Сара Пејлин да је довољно близу да се види из њене државе. Баржа ће у почетку бити стационирана у Певеку, око 600 миља од Велса на Аљасци, најзападнијег града у континенталном делу САД.
Плутајућа електрана се наводно може похвалити теретану, базен и бар за више од 300 запослених.
Али хиперболично хвалисање руских званичника о наводној херметичкој безбедности пројекта није утицало на смиривање забринутости еколога.
Руски нуклеарни монопол, Росатом, хвалио се да нуклеарна баржа има „велику маргину сигурности која превазилази све могуће претње“ и да су „нуклеарни реактори [су] непобедиви за цунамије и друге природне катастрофе“.
Група за заштиту животне средине Гринпис је узвратила да је пројекат „нуклеарни Титаник“ и „катастрофа која чека да се догоди“.
Запослени у централном контролном одбору током монтажних и пуштајућих радова на плутајући нуклеарни блок Академик Ломоносов код пристаништа Атомфлот у луци Мурманск; као део плутајуће нуклеарне електране, летелица припада новој класи извора енергије заснованих на руским нуклеарним технологијама бродоградње. (Фото: Лев Федосејев\ТАСС преко Гетти Имагес)
У само једном могућем сценарију из ноћне море, огромна олуја би потенцијално могла да наплави брод на копно, прекидајући приступ води која се користи као расхладно средство, истакао је Њаа.
То би оставило електрану са потенцијално мање од 24 сата расхладне течности за реакторе, стављајући прве одговорне у трку са сатом како би зауставили нуклеарни пад у једном од најзастрашујућих региона на планети.
Алтернативно, ако би брод потонуо, потапање горивих шипки у морску воду могло би изазвати експлозију која шаље радиоактивне изотопе који лете у атмосферу, контаминирајући локални морски живот у годинама које долазе, према Греенпеаце-у .
Сваки напор на чишћењу у мртвој страшној зими Чукотке морао би да се бори са просечним дневним ниским температурама испод -10 степени Фаренхајта и мраком даноноћним.
Друге незгоде
Друге недавне смртоносне грешке у Русији изазвале су забринутост у вези са транспарентношћу и одговорношћу руских званичника када су у питању нуклеарне несреће.
Скоро двадесетак Руса погинуло је у водама на крајњем северу Русије у несрећама које су укључивале високотехнолошки нуклеарни хардвер у само последња два месеца.
Почетком јула у пожару на тајној шпијунској подморници на нуклеарни погон Лошарик погинуло је 14 чланова посаде од удисања дима и отровних испарења.
Пре него што су умрли, ти морнари су помогли да се спречи „планетарна катастрофа“ на њиховој нуклеарној подморници, рекао је на њиховој сахрани капетан Сергеј Павлов, помоћник команданта руске морнарице. Није објаснио шта тачно мисли.
Дана 8. августа, у експлозији нуклеарног погонског мотора на полигону на мору погинуло је седам људи, бацивши истраживаче у воду и узрокујући накратко повећање очитавања радијације у локалном граду Северодвинску (185.000 становника).
Сматра се да је тај инцидент повезан са руским ракетним програмом „Скајфол“, који има за циљ да постави крстарећу ракету са ефективно неограниченим дометом захваљујући уграђеном мотору на нуклеарни погон.
А након експлозије, Русија је престала да преноси податке са станица за праћење радионуклида Међународној Организацији споразума о свеобухватној забрани нуклеарних тестова, или ЦТБТО, која је основана за праћење нуклеарних експлозија.
Догађаји попут ових изазвали су забринутост међу међународним нуклеарним посматрачима да, када је реч о нуклеарној безбедности, Русија можда наставља са традицијом масовне нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1980-их, када су совјетски званичници покушавали да прикрију слом све док није постао тако лош нису више могли да га држе у тајности.
„Начин на који су руска влада и војска ово решиле је недовољан и некомпетентан“, рекао је Дилан Кимбал, извршни директор Удружења за контролу наоружања у Вашингтону, мислећи на експлозију 8. августа. „Русија има дугу, дугу историју стављања националне безбедности изнад јавног здравља када су у питању нуклеарни програми.
Насловна: Плутајућа енергетска јединица (ФПУ) Академик Ломоносов се вуче до пристаништа Атомфлота у руском северном лучком граду Мурманску 19. маја 2018. Академик Ломоносов, једина нуклеарна плутајућа електрана на свету, стигао је у луку Мурманск на напуњен нуклеарним горивом пре него што се упутио ка источном Сибиру. (Кредит фотографије треба да гласи АЛЕКСАНДЕР НЕМЕНОВ/АФП/Гетти Имагес)